Naučnici sa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu utvrdili uzrok teškog oblika koronavirusa

Naučnici iz Sankt Peterburga otkrili su da su komplikacije sa virusom KOVID-19 koje mogu dovesti do teških stanja i smrti, povezane sa prekomerno visokim nivoom feritina u krvi, saopštio je profesor Jehuda Šenfeld, šef Laboratorije za autoimunitet na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu, govoreći o istraživanju opasnih virusa.

Feritin je protein u krvi koji u organizmu ima važnu ulogu u apsorpciji gvožđa. Protein veže slobodne jone elementa u tragovima, neutrališujući njegova toksična svojstva i povećavajući rastvorljivost. Kod virusnih bolesti feritin je u stanju da aktivira makrofage - ćelije nespecifičnog imuniteta, koje su među prvima počele borbu protiv zaraznih uzročnika. Makrofagi zauzvrat izdvajaju zaštitne molekule - citokine, koji poput radio predajnika prenose informacije iz ćelije u ćeliju. Kad su citokini prisutni u malim količinama, oni štite organizam od virusa i bakterija. Ali čim ih je previše, to dovodi do kolapsa: bakterijama i virusima lakše je ući u ljudsko telo.

"To se zove citokinska oluja", objašnjava profesor Šonfeld.

"Kao rezultat toga, dobijamo upalni proces sličan lavini. Visok nivo feritina pokreće proizvodnju "signalnih molekula", što dovodi do teškog toka infekcija. U slučaju koronavirusa, imuni sistem greškom napada stanice pluća i vrlo brzo ih potpuno uništava. Ovo može dovesti do komplikacija u obliku bilateralne upale pluća. Iz tog razloga obolevaju stariji ljudi i oni koji imaju bolesti srca i pluća. U 50% slučajeva ovo stanje vodi u smrt."

Otkrića naučnika sa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu zasnovana su na studijama kolega iz Kine, SAD-a i Italije, gde su pacijenti sa KOVID-19 imali visok nivo feritina. Da bi se smanjila smrtnost, mora se razumeti kako se boriti sa hiperferitinemijom.

Sindrom hiperferitinemije može se pojaviti zbog genetske mutacije, a implikacije su neurološki poremećaji i problemi sa vidom. Ali ako se ne radi o genetskoj mutaciji, stručnjaci dolaze do zaključka da povećani sadržaj feritina služi kao marker za pojavu patogenih mikroorganizama u telu.

„Oluja citokina“ sa koronavirusnom infekcijom je izuzetno opasna i mora se izbeći korišćenjem lekova koji suzbijaju imunološku zaštitu u lečenju.

Sada specijalisti u Laboratoriji za autoimunitet Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu traže načine kako da smanje nivo feritina i metode za blokiranje sinteze citokina CD-143, što je sa razlogom privuklo pažnju naučnika. Činjenica je da je citokin CD-143 takođe znak velike verovatnoće ozbiljnih komplikacija kod bolesti KOVID-19. Ova istraživanja će pomoći da se shvati posebna priroda virusa koji utiče na čovečanstvo.

„Mi razvijamo vakcinu protiv koronavirusne infekcije koja će se bazirati na delovima virusa - virusnim proteinima“, kaže Jehuda.

"Ne javljaju se u ljudskom telu, pa ne bi trebalo da stvaraju neželjeni imuni odgovor. Zbog toga virusni proteini obećavaju agense za vakcinu i omogućiće odbrambenim sistemima da napadaju samo patogen", navodi profesor.

Državni univerzitet u Sankt Peterburgu nazvan je svetskom "kolevkom virologije". Početak razvoja virologije datira od 1892. godine, kada je diplomac, univerzitetski predavač Dmitrij Ivanovski, prvi u svetu objavio poznati članak „O dve bolesti duvana“. Danas, Državni univerzitet u Sankt Peterburgu nastavlja tradiciju eminentnih naučnika. U 2016. godini, zahvaljujući megagrantu Vlade Ruske Federacije u oblasti kliničke medicine, u sastavu Univerziteta stvorena je Laboratorija za autoimunitet na kojoj se proučavaju uzroci i mehanizmi autoimunih bolesti, razvijaju se imunološka sredstva za njihovu dijagnostiku i lečenje. Laboratoriju vodi Jehuda Šenfeld, doktor medicine, profesor, osnivač i šef Centra za autoimune bolesti "Zabludovič", najveće bolnice u Izraelu - Medicinskog centra Ševa na Univerzitetu u Tel Avivu. Jedan je od svetskih lidera u istraživanju, lečenju i prevenciji autoimunih bolesti.

Profesor Šenfeld je autor više od 1.700 kliničkih i naučnih članaka. Član je uredništva 43 časopisa iz oblasti reumatologije i autoimunosti. U Beču je 2005. godine dobio nagradu EULAR. Na Kalifornijskom univerzitetu 2008. godine je dobio Nelsonovu nagradu za humanitarnih i prirodnih nauka. Godine 2012. u Izraelu je dobio nagradu za Doprinos životu za lečenje i probleme unutrašnjih bolesti, kao i nagradu ACR Master Avord za 2013. godinu.